Izlazak u prirodu, odnosno terenski rad je ono što gljivari najviše vole. A pronalazak neke nove vrste gljive, koja do tada nije viđena kod nas, predstavlja pravu poslasticu.
Svojim dugogodišnjim posvećenim i stručim radom Mikološko-gljivarski savez Srbije, izborio je poziciju u timu za prikupljanje građe za Monografiju Tare, povodom 40 godina od
imenovanja Nacionalnog parka „Tara“ proglašenog 1981. na površini od 19.175 ha. Od 2015.,
teritorija Parka je proširena i sada zauzima 24.991,82 ha.
– Iduće godine se obeležava godišnjica od osnivanja NP „Tara“. Zavod za zaštitu
prirode Srbije je odlučio da povodom godišnjice izda Monografiju, a MGSS poveren je
moritoring gljiva Tare. Jedna ekipa determinatora, članova MGSS je u julu započela rad
potragom prolećnih gljiva, a od 21 – 28. septembra jedanaest determinatora i članova Naučne
komisije Saveza će biti na terenu, da nastavi započeto. MGSS iduće godine planira potpisivanje
sporazuma sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i objavljivanje kraige – Monografija Tare, u
kojoj će biti zastupljeni i radovi MGSS o gljivama Tare – objasnio je Zoran Jelenković,
predsednik MGSS. Posebnim izazovom predsednik smatra činjenicu što do sada nikada nije
rađen popis gljiva na ovoj planini.
Gospodin Jelenković je takođe obavestio, da su iskustva o dosadanjim nalazima
pozitivna i da je Tara izuzetno bogata raznovrsnim vrstama gljiva. Među pronađenim su i neke
koje do sada nisu bile viđene na našim prostorima, što ovaj rad čini izuzetno zanimljivim.
Posle Tare, tim determinatora MGSS seli se na PP „Goliju“, gde će od poslednjeg
vikenda septembra do prvog vikenda oktobra takođe biti angažovan na moritoringu gljiva, ali i
radionicama za komercijalne berače i decu iz te sredine. Ove aktivnosti su od ogromnog
značaja i poverene su MGSS od strane Zavoda za zaštitu prirode i JP „Srbijašume“.
Velikim propustom smatra što niti na Tari, niti na Goliji, kao ni na Zlatiboru, Zlataru,
nije formirano nijedno gljivarsko društvo, koje bi, fokusirano na istraživanje gljiva, pokrenulo
akciju očuvanja i zaštite prirode na tim područjima.
Do kraja godine izvesno je održavanje gljivarskih izložbi gljivarskih drušava, članova
MGSS. Gljivarski „karavan“ se seli u Sremsku Mitrovicu, potom na Divčibare i Novi Sad,
zaključno sa poslednjim vikendom oktobra. Susreti grljivara i gljivarske izložbe u Banji Koviljači,
Krepoljinu i Krupnju do sada nisu potvrdile organizaciju susreta.
Primer dobre prakse, odnosno organizovanja ovakvih događaja, dalo je GD
„Kopaonik“ iz Raške, koje je uz sve propisane mere, organizovalo berbu gljiva, potom i izložbu
nađenih vrsta, izlagačke štandove, kao i predavanja na otvorenom, a sve vezano za turističku
ponudu, od smeštajnih kapaciteta, ishrane i sl., prepušteno je lokalnoj turističkoj organizaciji.
Savet predsednika je da i druga društva slede njihov primer i da je saradnja sa lokalnom samoupravom, posebno turističkim organizacijama značajna za dalji rad.