- Osnivanjem Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS) septembra 2015. godine, udruženja gljivara sa teritorije Srbije dobila su krovnu organizaciju koja sa odgovornih pozicija može da sprovodi komunikaciju sa državnim organizacijama i institucijama, zastupa interese gljivarskih društava u zemlji, širi saradnju sa srodnim regionalnim i međunarodnim društvima, respektabilna i sa punim autoritetom da otvara pitanja, daje sugestije na teme vezane za prirodu, posebno gljivarstvo, na najvišem nivou. Za prvih pet godina urađeno je mnogo, kada je širenje lokalnih udruženja i njihovog članstva u pitanju (MGSS trenutno ima 22 udruženja i jedno u najavi), i kada je u pitanju edukacija članova, gljivara, članova udruženja koja nisu u Savezu, kao i onih van gljivarskih udruženja.
Ambiciozni planovi MGSS
MGSS ima ambiciozne postavljene planove i za ovu 2021. godinu, o čemu govori njegov predsednik gospodin Zoran Jelenković:
– U sezoni koja generalno kasni u odnosu na ranija iskustva, u MGSS pažnja je još uvek usmerena na projekte koji će biti u stožeru ove godine. Nije popularno jednu aktivnost predodrediti drugoj, ali ne može se ni zaobići činjenica da je saradnja sa državom najvažnija stepenica u ostvarivanju cilja postojanja samog Saveza. U tom smislu, MGSS nastoji da zauzme pregovaračku poziciju u Skupštinskom odboru za ekologiju radi pokretanja inicijative za rešavanje nekoliko značajnih pitanja vezanih za ekologiju. Za to je ispred Saveza određena respektabilna ekipa koja bi u zajedničkom radu sa članovima pomenutog odbora, imala mogućnost sugerisanja i izmenu Pravilnika i svega onoga što smatramo za potrebnim, jer mislim da niko ne može bolje da sagleda situaciju, probleme na terenu, od MGSS. Dosadašnji Pravilnici donošeni su „za stolom“, a oni koji su o njima odlučivali nisu mogli proceniti njihovu primenljivost. Donositi propise, bez da zažive na terenu i ostvare svoj puni smisao, nije svrsishodno. Takve predloge mi hoćemo da damo i nadam se da ćemo naići na razumevanje.
Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa kompatibilnim institucijama, institutima, visokoobrazovnim institucijama (svim PMF u zemlji), Zavodom za zaštitu prirode Srbije, MGSS je trasirao načine vrednovanja naučnih rezultata, kojim su uz aktivnosti na edukaciji, pre svega svojih članova, ali i svih zainteresovanih, te širenju poželjnih oblika ponašanja u odnosu na prirodu i dr., zaoktužili svoju delatnost. Krajnji cilj ove saradnje je razmena znanja, pri čemu je MGSS voljan sve rezultate do kojih je došao da ustupi, jer sve što se radi, radi se zarad razvoja gljivarstva, a ne ličnih pobuda.
Gljivari šampioni društvenih mreža
Izuzetnu aktivnost gljivari iskazuju prisustvom na društvenim mrežama. Želeći da informisanje javnosti o programu i planovima rada, tekućim angažovanjima, podignu na stepen više, pri kraju je izrada web sajta Saveza.
– Osmislili smo moderan, funkcionalan i koristan sajt u kojem će biti predstavljena sva naša društva i njihove aktivnosti. Vrlo važan deo biće spisak svih naših članova sa zvanjem gljivar i kontakt telefoni na koje će građanstvo, u svako doba moći da se informiše o vrsti ubrane gljive, kako bi se sprečile neželjene posledice. Drugi deo sajta, za koji smo dobili sredstva od države na osnovu projekta „Gljivarske staze na Kopaoniku“, je aplikacija – Nalazi gljiva – reprezentativan za sve nalaze koje možemo da sakupimo na jednom mestu, kako od naših članova, tako i svih zaljubljenika u prirodu. U prilog tome osmislili smo i obuku za pravilan način fotografisanja i prikupljanja podataka određenog nalaza. Plan je da odredimo dva determinatora koji će biti zaduženi za analizu pristiglih fotografija i podataka. Drugi korak će biti konsultacija svih determinatora iz Saveza, u cilju utvrđivanja potpune validnosti ovih nalaza – istakao je gospodin Jelenković.
Gljivarske manifestacije uz poštovanje propisanih mera
On je dodao da će sve aktivnosti gljivarskih društava, za razliku od prošle godine, zahvaljujući organizaciji na otvorenom prostoru biti održane, uz poštovanje svih propisanih mera. Novina će biti mogućnost polaganja ispita za zvanje determinatora u okviru manifestacije „U vilinom kolu – Letnja izložba gljiva“ UGLjP „Vilino kolo“ u Petrovcu na Mlavi početkom juna, kao poslednje u ovom ciklusu. Drugi ciklus obuka kandidata za ova zvanja zakazan je za kraj jula, u vreme „Dana borovnice“ na Koaponiku, kao i polaganja, koja će biti organizovana i na tradicionalnom „Susretu gljivara na Iriškom vencu“ krajem oktobra. Do sada je na ovaj način zvanje gljivara steklo oko sto kandidata i osam determinatora.
Kuriozitet Saveza čine najmlađi gljivari, predvođeni desetogodišnjim Srđanom Blanušom iz Zemuna, koji pokazuju zadivljujuće znanje o gljivama i prirodi. Najveći doprinos ovom trendu, dali su njihovi roditelji, koji puni entuzijazma svoju decu od najranijih dana upoznaju sa prirodom.
– Gljivarstvo je pokret koji raste, razvija se i ovoj našoj Srbiji daje novu, lepšu dimenziju. Za pet punih godina našeg vrednog rada stvorili smo organizaciju i ovladali zavidnim korpusom znanja, te odgovorno tvrdim da niko u Srbiji nema kapacitet da ozbiljnije radi na terenskim projektima, u smislu determinacije, od nas. Za projekat moritoringa gljiva Tare i Golije dobili smo visoka priznanja i od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na isti način nastavićemo da radimo na području NP „Kopaonik“. Želimo da rezultate naših istraživanja ponudimo državi, nekom budućem muzeju gljiva, za potrebe daljih naučnih istraživanja i sl., što odlično vodi dr Maja Karaman, prof. sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.